Igrokazi belinom

„Mudrost čovek dobija rođenjem,  

ali se tokom odrastanja udaljava od nje."

Odlomak 1

 

Delfski san

Sretali smo se u skamenjenoj prošlosti,
ali ovo doba je čekalo na nas.

Bilo je potrebno dovoljno vremena
da nadvisimo zavist smrtnika.

Prvi put smo ovde,
na ovom mestu,
u ovo vreme,
u zemlji kojoj vraćamo dug.

Iz tebe se rađa viteška molitva,
moja putuje
već dugo, tiho i postiđeno prinoseći dokaze
da se smrt čašću poniziti može.

Čini li mi se
da se milost usudila
da me uhvati pod ruku
vaskrsavajući bolnim trenom tvoje odsutno
srce?

Prkosiš drsko kao neiskopnela voda
stanjima opake sablazni.
Rađaš dostojanstvo postojanja.

Sve češće prepoznajem svoju bistru vodu
kako pliva ispod tvoje čvrste i hladne
površine,
čuvajući život u svojoj nutrini
kao najveću sreću što me u ovom času
tišinom razume,
sačuvavši sećanje koje spaja naše zenice
u tački
gde počinje zagrljaj koji našu čežnju
podiže u stvarnost visine.

Odlomak 2

Veče na koncertu

 

 

,,Ne postoji veća sreća od približavanja Božanstvu i njegovog dovođenja dole ka ljudima“- Betoven

 

 

Prisutni su utonuli u zvuke čim su se oglasile dobre vibracije. Pomalo opijeni lepotom purpurnog sumraka, usred mirisne lavande, priželjkuju neku daleku zemlju lila boje.

Opažam jednu kovrdžavu plavu mušku glavicu kako se mota oko bine. Igra se fatamorgane, odnosno hvatanja vazduha na frontalnom delu pozornice. Muzičari sviraju, a dečak i dalje uživa u svojoj bezazlenoj igri.

Shvatam kako dete pokušava da uhvati sopstvenu senku.

Igra se izvodi ritmičnim udaljavanjem dečaka od bine, koji joj potom prilazi, bojažljivo želeći da je dodirne. Ona mu se izmakne, on vrisne radosno, poskoči uvis i počne glasno da se smeje. Senka mu se migolji i beži kada god on krene u akciju.

Kada pomisli da je uspeo i uhvatio je, njegovoj sreći nema kraja.

Smeje se radosno kada uspe u svom poduhvatu.

Moje oči, usmerene na njega, prolaze kroz zvuke koji se razlivaju sa mislima i odlaze u svet odraslih, u svet nerazumevanja.

Kada bismo makar na tren uspeli da proniknemo u svoju senku, ogromnu podsvest i sve trenutke sabrane u njoj, oslobodili bismo sve jezike razumevanja i postali jedan ud……

 

 

Odlomak 3

Žena u plavom  

 

 

                                               ,,Prava i najbolja pobeda je osvojiti sebe“

                                                                                                      Platon

 

 

Posmatram elegantnu ženu u plavom koja lagano korača pored gradske fontane sa povređenom nogom, vešto skrivajući bol kako bi njen hod bio čvrst i stabilan, a u isto vreme i graciozan.

Takva je i njena priroda.

Voli sunčana jutra kada je mali grad u svetlom ogledalu, dok se u njegovom odrazu naslućuje sva njegova snaga nadošla iz dubine vrele zemlje. Voli vulkane u zemlji, u nama, u njoj, kada su mirni, a zaostavštine predaka osvešćene i privaćene.

Voli kada veliki porazi postaju male pobede…..

 

 

Tajna vezene haljine

 

 

                          ,,Žena svojim vrlinskim životom moralno čuva celu naciju“

                                                                                           Sv.Vasilije Veliki

 

                                                                                Posvećeno Slobodanki

….Nije htela da bude ni sa jednim muškarcem posle gubitka svoje ljubavi. Mogla je da ne bude sama, ali nije htela.

…..

Zaključila sam da je upoznala i dobila ljubav od muškarca koja je njoj bila potrebna, da je upoznala ljubav u pravom smislu te reči. Retke su takve žene - ispunjene, tvrde u donošenju odluka i postojane.  …….

 

 

    Devojčica koja pušta balone   

                                                                                         (posvećeno Leni)

,,A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo i tako ćemo svagda s Gospodom biti“.

(1.Solunjanima 4,17)

 

...Malena deca misle da se osoba koja umire samo premešta u neki drugi svet i da tamo živi. Jedino što znaju je da ne mogu da je vide i da ne mogu da razgovaraju sa njom….

 

….Kada bi se život završavao smrću koja bi korist bila od vrlina i dobrih dela? Duša je posle smrti živa, ne prekida svoje postojanje. Njena čula nisu oslabljena kako mi mislimo. Ona su samo čudesno izošternija.